Edna nedela...

Zosto morase toj da dojde? Zosto morase da me baknuva? Me razgali so negovite baknezi. Jas veke ne bev zaljubena devojka, jas bev rob... rob na negovite strasti,na negovata ljubov. Jas se trgav... ne sakav da bidam macenicka koja ceka zastita vo negovite pregratki. So solzi vo ocite me prasa "Zosto ne mi davas barem sansa edna nedela?". No jas ne sakav da go slusam, ne sakav poveke da zboruvam. Samo go pregrnav. Go pregrnav tolku silno, od strav da ne dojde nekoja druga da mi go zeme... Srceto moe go sledese sekoe negovo dvizenje. Gi sledese negovite vreli usni, koi milimetar po milimetar se dvizea kon moite rastrepereni usni.... Zosto morase da zavrsi taa vecer? Zosto morase da se razdelime? Zosto ne mu dozvoliv da me bakne? Bev zarobena vo svoite misli, razmisluvajki ednistveno za momceto koe uspea da me razgali. Mislev samo na onoj koj uspea da me premisli. Na kraj samo uspeav da izgovoram dva zbora: "Edna nedela..."